Историја друштва
У Београду, на Благовести, 7. априла 1910. године основано је Српско географско друштво. Његов оснивач је великан Србије Јован Цвијић. Било је то прво географско друштво у југословенским земљама и на Балканском полуострву и уједно велики културно-просветни догађај српске државе.
Том приликом усвојена су правила и утврђени главни задаци Друштва. Утврђено је да треба неговати контакте са суседним наукама, одабирајући оне њихове резултате који су од географског значаја. Географско друштво надаље ће се бавити испитивањима Балканског полуострва.
„Никако се не смемо ограничити у истраживањима само на Србију“, казивао је Цвијић. „Многи географски, геолошки и фитогеографски објекти, цели народи и етнографски можда најинтересантнији делови нашег народа су изван граница Србије. У нашој држави треба детаљно и прецизно проучавати поједине објекте и појаве, и тиме се може доћи до ваљаних резултата. Али прави проблеми се могу махом решавати излазећи изван Србије …“
За првог председника Друштва изабран је Јован Цвијић. Он је био не само оснивач географског друштва, већ и његов духовни творац, агилни председник и највреднији сарадник Гласника.
Плодан рад Друштва најпре прекидају Балкански ратови, а затим и Први светски рат. У рату живот је изгубило више врсних, најближих сарадника Јована Цвијића и чланова друштва. Друштво је поново почело са радом 22. октобра 1919. године. После смрти Јована Цвијића бригу о Друштву преузели су његови ученици међу којима је најагилнији био Боривоје Милојевић. Рад Друштва је прекинут још једном за време Другог светског рата. После смрти Боривоја Милојевића, Друштво су преузели ученици Цвијићевих ученика. Друштво је од првог дана било веома популарно. Међу члановима, поред географа, нашао се и велики број професора универзитета, лекара, официра, …
У првим годинама рада Друштво је имало 70-так чланова, а већ 1970. године имало је 1.157 редовних, 102 ванредна и 56 почасних чланова. Средином 70-тих оснивају се покрајинска друштва у Војводини и Косову што је довело до пада броја чланова. Тако је 1980. године било 550 редовних чланова, 123 ванредана и 10 почасних чланова. Данас Српско географско друштво броји преко 1000 редовних, око 200 ванредних и двадесетак почасних чланова.
Научни рад је био један од главних задатака Друштва од његовог оснивања. Резулати рада су објављивани у научном часопису Гласник и у посебним издањима Српског географског друштва.